Platforme za prikupljanje novčanih sredstava putem tzv. crowdfunding-a (crowdfund: engleska reč nastala od 2 reči: crowd – gomila, gužva, grupa ljudi;  fund – finansiranje, osiguravanje sredstava). Ukratko – predstavlja grupno prikupljanje finanijskih sredstava odnosno Udruženo finansiranje
Model finansiranja projekata na ovaj način se odvija tako što veća grupa ljudi (individualci, finansijeri, sponzori, investitori) davanjem novca (čak i relativno malih iznosa do 5 dolara), zajedničkim ulaganjem podržavaju projekat/ideju/kampanju po svom izboru.

Danas se sistem razmene i raspodele novca proširio pa postoji nekoliko načina finansiranja, ali u suštini najčešće pojašenjenje je takvo da je potrebno ideju projekta/kampanju predstaviti što privlačnije na nekoj od platformi za grupno prikupljanje finansija (crowdfunding sajtovi) gde postoje određeni uslovi za dobijanje novca. Neki od uslova mogu biti da ljudi ne investiraju u projekat već ga samo finansiraju ili doniraju što znači da će biti nagrađeni ako projekat uspe (Reward crowdfunding) , a postoji opcija da za novac koji finansijeri daju preko platformi dobiju udeo u projektu i tako postanu suvlasnici (Equity crowdfunding), dok neki odrađuju samo pozajmice. 
Bitno je upoznati se sa svim detaljima, pravilima i uslovima svakog sajta ponaosob jer su svi različiti. 

Najpoznatije crowdfunding platforme su:
Kickstarter > podržava samo kreativne projekte – filmovi, video igre, muzika, tehnologija… ne prihvata humanitarne projekte ni akcije. Glavna odlika ove platforme se ogleda u tome da ukoliko do roka koji je zadat ne bude prikupljena zacrtana suma novca, pokretač projekta ne dobija ništa. U slučaju da se novac uspešno prikupi, ovoj platformi ostaje 5%.
IndieGoGo > podržava kreativne, ali i humanitarne projekte jer je glavna odlika ove platofme uspešno prikupljanje novca za neki cilj. Dozvoljava podizanje prikupljenih sredstava bez obzira da li je dostignuta navedena željena svota – zadržavaju 9% od prikupljene sume ako željen iznos nije dostignut, a 4% ako je kampanja bila uspešna u potpunosti.
Patreon > podržava stvaraoce kreativnih sadržaja i postoje nekoliko opcija finansiranja kroz različite planove. Kao rešenje namenjen je svim umetnicima i kreativcima koji kontinuirano stvaraju sadržaj, jer nije potrebno imati konkretan projekat i kampanju. Platforma uzima 5%, 8% ili 12% (u zavisnosti od paketa planova) od mesečne zarađene sume čime kreatori zadržavaju zahvalan procenat sopstvenih prihoda. 
Na svim platformama postoje dodatni troškovi na transakcije novca (uglavnom su oko 5%).
Pored ovih postoje još mnogo platformi za udruženo finansiranje koje se razlikuju po  drugim potrebama ljudi sa idejama. Još jedan u usponu za kreativne projekte je RocketHub.  Ukoliko ideja naginje ka biznis, preduzetničkom i poslovnom svetu tu su ProFunder, Early Shares, Crowdfunder , Funderbeam… ako je ideja projekta društveno korisna sponzori se mogu naći na GoGetFunding, GoFundMe… pozajmice mogu da se dobiju na platformi Kiva… itd…

Kod nas takođe postoji www.crowdfunding.rs, sajt posvećen informisanju, promociji i edukaciji oko grupnog finansiranja, a predstavlja program podrške razvoju i promocije crowdfunding-a u Srbiji, kao modela alternativnog finansiranja za društvene preduzetnike, start-upove, udruženja, kreativnu industriju, preduzeća i pojedince, kao i za sve druge grupe koje žele da na ovaj način prikupe sredstva za svoj rad. 

Takođe, tu je i  sajt www.donacije.rs koja je trenutno jedina platforma za grupno finansiranje u Srbiji, koja je namenjena isključivo podršci registrovanim neprofitnim organizacijama. Namenjena je grupnom finansiranju zasnovanom na donacijama, a kampanje traju od 30 do 90 dana, a ako se ciljani iznos ranije prikupi, mogu da traju i kraće od 30 dana. Ukoliko se ne prikupi ciljani iznos moguće je dobiti uplatu, ali pod određenim uslovima. Moguće je primanje donacija iz celog sveta, a korisnici iz Srbije imaju direktan pristup. 

Kickstarter je američka korporacija od javnog značaja, sa sedištem u Njujorku, a koja se bavi javnim prikupljanjem novčanih sredstava za kreativne projekte. Kickstarter je do sada, prema informacijama sa njihovog zvaničnog sajta, prikupio preko 5,5 milijardi dolara koje je uložilo 19 miliona različitih ljudi za preko 190 hiljada projekata. 
Kompaniju su osnovali Peri Čen (Perry Chen), Jensi Striker (Yancey Strickler), Čarls Adler (Charles Adler) krajem aprila 2009. godine. 

Način funkionisanja platforme je takav da kreatori projekata sami zadaju cilj, tj. novčani iznos koji treba da prikupe, kao i vremenski rok. Sponzori (eng. Backers) sami biraju koji će projekat podržati i sa kolikim iznosom. Nakon toga, sponzor praktično zalaže svoja sredstva, putem svoje platne kartice, koja mu se uzimaju sa računa, tek kada je ispunjen zadati cilj. Ukoliko cilj nije ispunjen, tj. nije sakupljeno dovoljno novca u datom roku, projekat se povlači, a sponzori ne gube svoj novac. Na ovaj način su moguće zloupotrebe značajno umanjene. Nakon prikupljanja sredstava nema garancija da će finansirani projekat dalje biti razvijan, pa se svim sponzorima savetuje da dobro razmisle prilikom davanja novčane podrške. Da bi stimulisali ljude da im doniraju novac, stvaraoci obično nude različite nagrade, bilo da je u pitanju neki konkretan predmet, ili neko zabavno iskustvo.
Sam Kickstarter uzima 5% provizije, od ukupno sakupljenih sredstava, međutim pokretač projekta plaća i proviziju za prenos novca koja se obično kreće oko 3-5%. Vlasništvo nad projektom u potpunosti ostaje samim stvaraocima.
Što se projekata tiče, fokus je na kreativnim oblastima poput umetnosti, tehnologije, izdavaštva, kulinarstva itd. Stvaraocima je na raspolaganju 15 kategorija, i 36 podkategorija – umetnost, stripovi, ples, dizajn, moda, film i video, hrana, igre, muzika, fotografija, izdvavaštvo, tehnologija i pozorište. Od svih kategorija najviše novca do sada je prikupljeno iz oblasti filma, videa i muzike. Ove kategorije zajedno sa igrama, sakupile su polovinu ukupnog novca uloženog preko Kickstarter platforme. Video igre, zajedno sa društvenim igrama sakupljaju po 2 dolara, na svakih 10 uloženih dolara, prosečno.
Na platformi, zvanično mogu započeti svoje projekte stvaraoci sa teritorija: SAD-a, Velike Britanije, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Holandije, Danskee, Irske, Norveške, Švedske, Španije, Francuske, Nemačke, Austrije, Italije, Luksemburga, Belgije, Švajcarske i Meksika. Platforma i dalje zvanično nije otvorena za kreativne ljude sa naših prostora, tako da ukoliko se neko odluči za Kickstarter, savetuje se da se pronađe partner iz navedenih država. 

IndieGoGo je prvobitno nastao kao platforma za prikupljanje sredstava za kampanje nezavisnih filmova (eng. Independent Films) kako je i dobila ime, međutim godinu dana od pokretanja proširili su se i na druge stvaralačke kategorije. Osnovali su je 2008. godine troje prijatelja: Slava Rubin, Danae Ringelmann i Eric Schell u Kaliforniji. Servis je dostupan u preko 230 zemalja i ima 28 različitih kategorija projekata. Takođe daje mogućnost biranja fiksnog ili fleksibilnog modela prikupljanja novca (fiksni – sve ili ništa; fleksibilni – dobija se suma koja je prikupljena bez obzira na cilj koji je postavljen).
Jedna od najpoznatijih kampanja na platformi je prikupljanje sredstava kako bi se otkupio Teslin toranj – Wardenclyffe Tower i preradio u Teslin Muzej u Americi.
Indiegogo je bolja opcija za ljude iz Srbije jer omogućava direktnu mogućnost učešća i uplaćivanja na naše račune, dok Kickstarter nema Srbiju među opcijama već morate imati nekog u inostranstvu ko će u vaše ime prikupljati novac na svoj račun. 
Takođe, odlične razlike između te dve platforme prikazao je sajt Deli.rs
Za one koje ova tema dublje zanima, mogu se više informisati ovde.

Patreon je zaseban servis za kreatore i stvaraoce različitih sadržaja koji kreirajući pakete (eng. Tiers) nude korisnicima isti sadržaj/pakete za određenu svotu novca. Funkcioniše po principu donacija jer kreatori dobijaju novčanu motivaciju i nadoknadu za svoj rad dok korisnici/ donatori/ finansijeri/ fanovi koji daju novac dobijaju određene benefite.  
Kreator  određuje šta nudi kroz pakete koje pravi, ali postoji i čist vid donacije. Obično se paketi plaćaju na mesečnom nivou, što je generalna ideja Patreon platforme. Svako ko donira postaje tzv. „Patron“ – “pokrovitelj” (još jedan od izraza koji se koristi kod nas).
Ono što je bitno jeste to da Patreon rešava problem sa kojim se kreatori online sadržaja najviše susreću, a to je loša zarada preko trećih i/ili posredničkih lica. Mnogo je na primer Youtube-ra koji imaju milionske preglede, ali jako malu zaradu ( što zbog AdBlock alata, što zbog kompanije koja kontroliše te reklame). Isti je slučaj sa blogerima, podcast-erima i drugim stvaraocima koji rade naporno, a za to su izuzetno malo plaćeni. Korisnici direktno plaćaju nekoliko dolara za sve objave tokom jednog meseca ili određenu cenu po objavi (sa računa klijenta se skida dogovorena suma svaki put kada se pojavi novi sadržaj). Na ovaj način kreatori dobijaju konstantan izvor prihoda, a „pokrovitelj” (patron) podržava sadržaj koji iskreno ceni.
Benefiti koje Patroni imaju mogu biti razni i određuje ih sam kreator. Primer: svako ko kupi paket u vrednosti od 5$ ima pristup nekim premium člancima ili video snimcima „iza scene“, ili će možda biti pomenuti u nekoj emisiji, ili istaknuti na sajtu, imaće pristup nekom sadržaju pre svih.. i slično. Kreator takođe može odrediti da neki paket ništa ne nudi već da služi samo kao vid donacije, a to obično košta dva do pet dolara.
Detaljne informacije o Patreon platformi možete pročitati na sajtu SaznajNovo.

Podeli ovaj tekst – share/subscribe/like: