Nikola

Nikola Vučković, rođen 19. aprila 1966. u Beogradu, Matematičku gimnaziju završio 1985. a potom i Višu poslovnu školu, sa zvanjem Inženjera informatike. Sticajem okolnosti nije napravio ni jedan program već je osetivši smisao za crtanje, karijeru započeo kao grafički dizajner. Nakon dva posla u struci u dva različita preduzeća, profesiju grafičkog dizajnera nastavlja u Narodnoj banci Srbije, prvo na poslu izrade sajta, a potom na poslovima izrade grafičkog materijala publikacija i promocija.
Takođe je domaći autor nekoliko društvenih igara koje su izdate na području Srbije; “Baš Čelik” (sa nastavcima Junior i Megdan), “Monetura”, “Finansije za kasnije”.

Prva stonodruštvena avanturistička igra na tabli “Baš Čelik” izdata je zvanično 2004. godine (u vreme kada nije postojao kickstarter i prikupljanje finansijskih pomoći preko interneta). Kao ideja i želja da se stvori nešto “fantazijsko” na našim prostorima, igra je nastala sredinom devedesetih godina prošlog veka, postojala je u vidu skica, crteža, pravila, a tek 2002. godine je započet ozbiljan angažman oko nje.

Na izradi igre još su učestvovali – Nebojša Šurlan, izrazito maštoviti mašinski inženjer, koji je bio zadužen za pravila i uputstva za igru, a u proizvodnji igre pomogao im je Miodrag Đorđević.

Autori su imali podršku od Etnografskog muzeja, gde im je direktor ustanove, Velibor Stojaković, dozvolio  pristup literaturi i materijalima, a u saradnji oko igre učestvovala je takođe i dr Vesna Marjanović. Izrada prve domaće igre nije bila nimalo naivna, ni jeftina, uloženo je preko 400 sati rada, nekoliko godišnjih odmora…

Zasnovana je na običajima i mitologiji srpskog i slovenskih naroda. Veoma je popularna na našim prostorima i predviđena je za ljude uzrasta od 10 do 80 godina – pa postoje dve verzije, osnovna i napredna. Pored navedenih, postoji Junior verzija urađena u saradnji sa Dečijim Kulturnim Centrom, i postoji nastavak igre pod nazivom “Megdan”.

“Baš Čelik” su reči koje potiču iz turskog jezika što u prevodu znači “čovek s gvozdenom glavom”. Inače, bajka se nalazi u izdanju Vuka Stefanovića Karadžića “Srpske narodne pripovijetke” i možete je pročitati ovde.

Priča počinje u trenutku kada Carević, u čardaku ni na nebu, ni na zemlji, pronađe Baš Čelika, dok igra opisuje period pre toga i priča o tome ko ga je zarobio. “Igra je jako dobra predstava života jer u njoj, kao i u životu, postoje dobri, zli i “ravnodušni” likovi. Tako se u igri o “Baš Čeliku” kao dobri pojavljuju Carević, Vila i Gatara, zli su Đavo, Veštica i Čuma, a Vampirac i Zduhač kao neutralni.” – Nikola Vučković. 

Cilj igre je stići do centra, pobediti Baš čelika i njegovo srce odneti u tamnicu. Likovi se na početku igre biraju slučajnim izborom, a optimalan broj igrača je 4 do 6. Svaki lik odgovara jednom pionu, a tokom igre oni nailaze na sudbinske kartice, koje predstavljaju različite događaje i bića, na koje takmičari tokom puta kroz Spoljnji i Unutrašnji svet nailaze. U igri se možete boriti s raznim bićima ili uvideti da je pametnije uteći, pregovarati ili spletkariti. Tu su još i kartice blaga, koje se dobijaju pobedom neprijatelja, a lik usput ojačava kupovinom oružja. Žetoni simbolizuju zdravlje i dukate, a komplet čudnih četvorostranih, šestostranih, osmostranih, desetostranih i dvanaestostranih kockica koristićete za donošenje odluka i određivanje ishoda raznih situacija.

Više o igri Baš-Čelik možete pronaći ovde.

Kao radnik Narodne Banke Srbije, učestvovao je na još dva projekta, a u pitanju su društvene igre “Monetura” 2010. godine i “Finansije za kasnije” 2015. godine.

Za igranje ovih “monetarnih” igara nije potrebno ekonomsko predznanje, već samo dobra volja i želja da se kroz igru i nadmetanje zainteresovani igrači upoznaju sa funkcionisanjem samog monetarnog sistema. Igre su pod izdavaštvom NBS i namenjene su edukativnoj svrsi – školama, visokoškolskim ustanovama, bibliotekama i drugim državnim institucijama sa ciljem da se učesnici što bolje izbore sa životnim obavezama i uštede što više finansijskih sredstava za starost i penziju.

“Monetura” je igra koja predstavlja funkcionisanje banke u uslovima održavanja kontrolisane inflacije putem kreiranja i sprovođenja monetarne politike u odnosu na konkretne situacije i uticaje. 
Igrač se postavlja u ulogu guvernera Narodne banke Srbije koji se suočava s realnim životnim situacijama u kojima naš monetarni sistem može da se nađe i tako, korišćenjem odgovarajućih mera koje primenjuje Narodna banka, utiče na datu situaciju. Primenom odgovarajućih mera igrač osvaja ili smanjuje broj poena i inflaciju održava u granicama željene vrednosti. Poeni koji se osvajaju u igri predstavljaju glavno obeležje uspešnosti: stopu inflacije, vrednost dinara i poverenje građana. Pored toga, moraju da se ispune tri zahteva (stabilnost cena, finansijska stabilnost i nezavisnost Narodne banke) koji omogućavaju članstvo u monetarnom sistemu Evropske unije. Pobednik igre je onaj igrač koji prvi ispuni sve navedene zadatke i u unutrašnjem krugu table dođe do kraja – do prosečne inflacije Evropske unije.

“Finansije za kasnije” igra je napravljena po uzoru na popularne monetarne društvene igre, ali prilagođena domaćem statusu i uslovima.
Tabla je podeljena u četiri segmenta, odnosno životnih doba, kroz koja se prolazi na jasno označenim poljima. U okviru igre prikazani su brojni finansijski proizvodi, elektronsko plaćanje kao i značaj finasijskog opismenjavanja za dobar budžet. Igra na zabavan način uvodi njene učesnike u svet kreiranja i sprovođenja lične finansijske politike, u skladu sa izazovima koji se pred njima svakodnevno postavljaju, ukazujući kakvi ih prihodi i rashodi očekuju u životu i kako će na najbolji način upravljati njima.

Danas se autor Nikola Vučković dodatno orijentiosao na 3d štampanje i modelovanje, kao i na izradu figura. 

O njegovom daljem radu možete pročitati više ovde.

Izvori:

https://boardgamegeek.com/boardgamedesigner/4745/nikola-vuckovic
https://www.nbs.rs
https://boardgamegeek.com/boardgame/129611/monetura
https://boardgamegeek.com/boardgame/228691/finansije-za-kasnije
https://www.novine.ca/ms/www.novine.ca/intervju/intervju-1007-vuckovic.html

Podeli ovaj tekst – share/subscribe/like: